Na javnoj tribini, koju je organizovala Televizija Forum, o slobodi medija na lokalnom nivou, na kojoj su govorli predstavnici/e medijskih udruženja skrenuta je pažnja javnosti na pritiske kojima su izloženi lokalni medijii.

U polugodišnjem izveštaju Evropske komisije za prvih šest meseci tekuće godine ocenjeno je da napadi na novinare i zastrašivanje novinara predstavljaju razlog za zabrinutost. I u Centru za istraživačko novinarstvo Srbije smatraju da je stanje u medijima zabrinjavajuće, kao i da nisu napravljeni značajniji pomaci u odnosu na devedesete.

Srbija se polako približava članstvu u Evropskoj uniji, a još sitnijim koracima menja svoje zakonodavstvo i prilagođava svoje regulative evropskoj zajednici, bar kada je u pitanju sloboda izražavanja i medija. Prema Izveštajima Evropske komisije za 2016. i prvi deo tekuće godine, jedino u ovim oblastima nije zabeležen napredak.

Najveći problem sa kojim se mi suočavamo i sa kojim se naše kolege suočavaju jeste taj odnos prema novinarima. To su ti pritisci putem finansija, ali i kontrolisanjem novinara kroz strah. Kao da imamo konstantan strah šta može da nam se dogodi, da li će nas neko tužiti, da li će nas novčano kazniti, da li će nas pratiti, da li će nam upasti u stan i na taj način pokušati da nas zastraše. Taj strah koji upravlja nama i našim kolegama nije dobar i ne doprinosi boljem stanju u medijima, odnosno u načinu i kvalitetu rada, što je sve povezano sa autocenzurom, za koju mislim da je jedan od najvećih problema – kaže novinarka CINS-a Milica Šarić i dodaje da koliko ima cenzure i manipulisanja strahom, ima i autocenzure.

I novinarska udruženja kažu da položaj novinarske profesije u Srbiji nikad nije bio gori. Novinarstvo se danas suočava sa sve većim političkim i ekonomskim pritiscima, cenzurom i autocenzurom, ugrožavanjem bezbednosti, nedostatakom profesionalne obuke.

Mi imamo jednu veoma lošu kombinaciju, čak zapaljivu, jer sa jedne strane imamo veliki broj medija koji imaju jasnu ideološku i političku platformu i agendu, a sa druge strane novinare koji nemaju visok stepen senzibilisanosti za mnoge teme. To je donekle i razumljivo jer redakcije nisu fragmentirane, u pitanju su mali i siromašni mediji gde novinari moraju da se bave širokim spektrom i samim tim ne mogu da ostvare ekspertizu u pojedinim oblastima – ističe predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović.

Projektno sufinansiranje medija, koje je trebalo da obezbedi transparentnije trošenje budžetskih sredstava za informisanje, nije se pokazalo kao efikasno i svrsishodno.

CINS je prošle godine pisao koliko to može da bude izmanipulisano, koliko ti medijski konkursi ne funkcionišu. Imamo najnovije primere iz Prijepolja i Vranja, o tome na koji način se dodeljuju sredstva medijima koji to nisu zaslužili. To su sve te nefer utakmice u kojima se mi stalno nalazimo i pokušavamo da se borimo, a koje ne pospešuju stanje u kom se nalazimo – naglašava Milica Šarić.

Kako je ocenjeno u polugodišnjem izveštaju Evropske komisije za ovu godinu, transparentnost privatnog vlasništva nad medijima i sufinansiranje medijskog sadržaja treba efikasno nadzirati. Evropski parlament je sredinom juna usvojio Rezoluciju o Srbiji, po kojoj je sloboda izražavanja takođe ocenjena kao oblast u kojoj nema napretka. Od vlasti u Srbiji je zatraženo da „javno i neopozivo osudi sve napade, obezbedi odgovarajuća sredstva za efikasniju istragu napada na novinare i medije da bi počinioci bili privedeni pravdi“.

Televizija Forum je TV stanica civilnog sektora osnovana 2008. godine sa ciljem da se rodna ravnopravnost, problemi žena, njihovo stvaralaštvo učine medijski vidljivijim. Cilj projekta „Koliko smo blizu ili daleko od Evropske Unije?” je doprinos evropskim integracijama i demokratskom razvoju u Srbiji jačanjem uloge civilnog društva i medija, kao i unapređen kvalitet medijskog izveštavanja o procesu pristupanja Srbije EU, bolje razumevanje građana/ki značaja procesa evropskih integracija i uloge civilnog društva u tom procesu.

Video prilog možete pogledati na ovom linku.